Свечаном академијом и литијом централним градским улицама обележена је градска слава Света Тројица.
Уочи саме славе, у Центру за културу је уприличена Свечана академија на којој су додељене тројичке награде заслужним појединцима и организацијама.
Поводом славе града града Повељу и награду добио је др Ненад Вељковић, хирург у Општој болници Пожаревац, а повељу града Пожаревца Хуманитарно удружење железничара Србије „Константин Веселиновић – Коста“, подружница Пожаревац.
На академији се обратио епископ Браничевски др Игнатије који је у својој беседи поручио:
„Славимо откривење Бога који је Света Тројица, један Бог а три личности, Отац, Син и Свети Дух. Ово је најбогатија порука коју ће икада да чује човечанство, будући да смо ми иконе божије. Као што је Бог биће заједнице, тако је и човек биће заједнице. Нико не може постојати као личност сам, већ заједно са другима. Управо то, увек можемо проверити на свом искуству, кад год волите неког имате заједницу са једним бићем којег волите, тада уствари схватите да не можете постојати сами. Личност сте постојећа и имате идентитет само у односу на биће које волите. То је порука овог великог празника, то је оно што предокушамо литургијском искуству, где смо многи као конкретне личности, али смо увек један. “
Градоначелник Града Пожаревца Бане Спасовић је у свом говору истакао да је слога сила која помера планине и чини немогуће могућим:
”Слога, као нешто неопипљиво и нематеријално, јесте сила која може да помера планине и чини немогуће могућим. Зато је важна улога наше цркве која нас томе учи и подсећа свакога дана, желећи да то сутрашње осећање, док ходамо у литији, буде у свакоме од нас свакога дана. То осећање данас нам је потребније него икада пре. Знам да сам то говорио и претходних година, али чини се да сваке године све мање показујемо колико смо важни једни другима. Ниједан човек није острво а понекада ми се чини да су поједини и читави континенти за себе. Иако је људски ум тријумфовао и то и даље чини на пољу освајања нових технологија, неке од њих као да помажу отуђењу човека од човека, мајке од сина, супруга од супруге, сестре од брата… Начини на који комуницирамо последњих деценија више не инсистирају на сусрету, већ омогућавају да се чујемо и видимо као да смо у истој кући, а нисмо. Да не буде забуне, ми одлучно корачамо путем прогреса и иновација и јасно је да су комуникационе технологије донеле много доброг у наше животе, али и много тога лаког, понекада и превише лаког. Данас не морамо направити корак да би видели пријатеља, већ је довољно притиснути једно дугме и он је ту пред нама. Пред нама је гласом и сликом, али не и телом и душом и на то се полако сви навикавамо. Бојим се да, уколико се прореде окупљања очи у очи, попут наше сутрашње литије, заборавићемо колико је лепо стиснути руку драгој особи. Заборавићемо како је загрљај лековит и како је божански осећај упутити осмех или га измамити.“
Испред награђених обратио се др Ненад Вељковић, који се захвалио на једном оваквом престижном признању.
У недељу на сам дан славе централним улицама града је прошла литија.
Овогодишњи колачар је био Александар Симоновић, начелник градске управе који је колач предао Гордану Бојковићу директору Народног музеја у Пожаревцу.
На крају је служена литургија у Саборној цркви Светих архангела Михаила и Гаврила.