Дан примирја обележен у Пожаревцу
Полагањем венаца на Споменик војнику у Косовској улици у Пожаревцу облежен је Дан примирја у Првом светском рату. Венце су на споменик положили представници Града Пожаревца, војске, полиције, Браничевског округа, Градске општине Костолац, удружења и странке.
Присутнима се након интонирања химне и минута ћутања обратио градоначелник Града Пожаевца Саша Пљавловић следећим речима:“ Данас испред споменика Српском војнику,обележићемо и у Пожаревцу Дан примирја у Првом светском рату. Овај документ, потписан у Kомпијену, 11. новембра 1918. године, поред очигледне вредности, носи са собом и одређену симболику, као што је то случај и са самим местом потписивања. Место потписивања, железнички вагон, многи схватају као симбол журбе да се оконча до тада највеће ратно страдање у свету, означи одлазак смрти и убијања, као и путовање у будућност без ратова. Да је у људској природи да научене лекције изнова и изнова изучава, говори управо поменути вагон. Након толиког страдања у рату, до тада познатом као Велики, мање од четврт века касније догодио се још већи. Пратећи симболику, али овога пута наопаку, као место потписивања капитулације Француске, нацистичка Немачка одабрала је тај исти вагон.Иако страшна, та лекција нам говори да мир није нешто што се подразумева, јер колико год напредовала цивилизација, на њему треба радити и за њега се треба борити. Ми, потомци оних који су тај рат осетили на својој кожи то чинимо и сада, чувањем сећања на овај датум и на жртве које су му претходиле. На жалост, наша Србија, сразмерно својој величини, предњачила је у броју оних који су дали животе не само за своју државу већ и за ослобођење Европе. Велике битке попут Церске, Kолубарске и пробоја Солунског фронта, нешто је што ставља предност људског срца и жеље за слободом, над светлим оружјем и бројчаном надмоћи. Процена је да је више од милион наших становника погинуло током Великог рата. То је чинило готово трећину укупног становништва, односно чак 60 посто мушке популације. То јесу бројеви, али разлог нашег данашњег окупљања превасходно су судбине које стоје иза те статистике. Они су наши преци, који на први помен одбране отаџбине нису питали “да ли”, већ “када” кренути по оружје и под државни барјак. За част и у њихово сећање, нека нам је свима срећан 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату.“