Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић изјавио је поводом 15. годишњице мартовског погрома над српским становништвом на КиМ да је тадашња власт у Србији била потпуно равнодушна према свом народу на Косову и да се понела кукавички. Тим људима ни данас, као ни пре 15 година, није стало ни до Србије ни до Срба.

Током деценију и по преиспитивања узрока и последица мартовског погрома над српским и другим неалбанским становништвом на КиМ, углавном је све речено. Јасно је као дан да је тај злочиначки пир био инициран и оркестриран из политичких кругова у Приштини и да је циљ био завршетак протеривања Срба и стварање етнички чисте територије под апсолутном албанском доминацијом. Оно што је остало недоречено и неутврђено јесте улога и одговорност српских политичара за све што се тих мартовских дана догађало.

Оставимо зато на тренутак Приштину и осврнимо се и на равнодушност и кукавичлук српских политичара пред чијим се очима одвијала ова голгота српског народа. Србија је тих дана стајала потпуно по страни, као да се несрећа догађа неком другом народу на неком сасвим другом континенту.

Та пасивност и неделовање могу се објаснити недостатком политичке воље и смелости, али и делимично правдати објективним разлозима, јер Србија тада није ни имала чиме да реагује будући да је у првим годинама ДОС-ове власти њена војска систематски уништавана и разоружавана. Тадашња власт је годину дана раније укинула Приштински корпус и донела низ других катастрофалних одлука којима је наша војска престала да буде ефикасно средство одвраћања.

Али то није највећа срамота тадашње српске политичке елите - највећа срамота је то што исти политички актери, сада као припадници опозиције, настоје да релативизују опасност која се поново надвија над главама наших сународника на КиМ. Они тврде да српски народ није угрожен и да се пред нашим очима не одвијају припреме албанских екстремиста за коначни удар на Србе на КиМ, већ да је све то део некакве велике политичке представе и завере у којој је свако у дослуху са сваким. Срамота!

Тим људима ни данас, као ни пре 15 година, није стало ни до Србије ни до Срба. Њих не занима чињеница да је у протеклих шест месеци забележено више од сто инцидената чије су жртве Срби на КиМ (физички напади, крађе, напади на имовину, политички инциденти...). Њих не занима ни то што чак и амерички Стејт департмент изражава забринутост због све учесталијих напада на Србе. Опасност је, дакле, реална, и само њено негирање је злочин против сопственог народа.

Кључно питање данас јесте да ли је могућа реприза мартовског погрома. Албанску политичку елиту на КиМ данас чине исти они који су организовали напад на наш народ пре једне и по деценије и њихови великоалбански снови о етнички чистом Косову су непромењени, тако да је, у светлу свих недавних једностраних потеза Приштине, то не само могуће већ и вероватно. Да будем још прецизнији: могуће је и вероватно да у Приштини желе или да чак намеравају да покушају нешто слично.

Србија, међутим, није иста, и тога су свесни и у Приштини и у светским престоницама. Наша решеност да станемо у одбрану свог народа на КиМ је убедљива и неупитна. Експлицитна порука председника Александра Вучића да више никада неће бити "Олуја", "Блескова" и мартовских погрома је, уверен сам, једини разлог што репризу већ нисмо гледали.

Надам се да су и у Приштини, и у центрима моћи који подржавају Приштину, свесни да би покушај да се против српског народа на КиМ предузме нешто попут мартовског погрома био погубан по читав регион, да српски народ у таквој ситуацији не би био беспомоћан као пре 15 година и да свакако не би био само у дефанзиви.

 

Извор: Новости, преузето са http://www.sns.org.rs/novosti/vesti/djuric-golgota-i-kukavicluk